Reumatoidni artritis-terapija akupunkturom

Akupunkturna terapija za pacijente sa reumatoidnim artritisom ima visestruko dejstvo. Usled  terapije dolazi do smanjenja bola, otoka, ukocenosti, odklanjanja psihofizickih problema (depresija) i popravljanja opsteg stanja organizma u celini. Sve blagodeti ove terapije nemaju ni jedno nezeljeno dejstvo te stoga ona sve vise postaje jedna od osnovnih terapijskih procedura pri lecenju reumatoidnog artritisa. 

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis (RA) je hronicna zapaljenska bolest koja se odlikuje simetricnom upalom zglobova. Spada u grupu tzv. sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Cesto moze da zahvati unutrasnje organe, kozu i nervni sistem. Tok ove bolesti je progresivan. Dovodi do ostecenja i deformiteta zglobova, smanjuje radnu sposobnost, povecava invalidnost i skracuje zivotni vek bolesnika. Jako je rasprostranjena i cesce se javlja kod zena narocito izmedju cetrvrte i seste decenije zivota. Uzrok bolesti je jos uvek nepoznat. Predpostavlja se da bitnu ulogu ima genetska predispozicija za nastanak bolesti a da su bitan faktor i infekcije (virusi ili bakterije). 

Bolest pocinje tiho, podmuklo, sa sporim razvojem simptoma. Najcesca tegoba koja ukazuje na postojanje bolesti jeste jutarnja ukocenost zglobova, koja je pracena bolom prilikom pokreta. Jutarnja ukocenost duza od sat vremena je jedan od sigurnih znakova bolesti. Obicno su zahvaceni zglobovi saka i stopala, nesto redje laktovi, kolena i skocni zglobovi. U kasnijoj fazi bolesti pacijenti se zale na bolne, otecene i upaljene zglobove koji ne retko izazivaju posledice koje uticu i na sam zivot bolesnika. Obicno pacijent nije u stanju da izvrsava dnevne obaveze koje su do tada predstavljale rutinu (oblacenje, pranje sudova…). Zbog toga pacijenti postaju depresivni, nervozni i u konstantnom strahu za ishod bolesti.

Terapija

Odmah moram napomenuti da do sada nije pronadjen odgovarajuci tretman za lecenje ove bolesti. Iako se intenzivno traga za odgovarajucim lekovima koji bi zaustavili njen proces nastanka, oni do sada nisu pronadjeni. Razlog je prevashodno zbog toga sto mehanizmi nastanka bolesti nisu jos uvek u potpunosti razjasnjeni. Upravo zbog toga se sva paznja usmerila na poboljsanje stila zivota bolesnika. Tu se pre svega misli na odklanjanje bolova, smanjenje stepena deformiteta zglobova i usporavanje progresije bolesti.

U osnovi terapija se moze podeliti na nefarmakolosku koja obuhvata program dozirane fizicke aktivnosti, fizikalnu terapiju, dijetu, smanjenje stresa, dobro poznavanje sopstvene bolesti i farmakolosku koja se sastoji od upotrebe odgovarajucih lekova. Postoje tri razlicite grupe lekova koje se koriste u terapiji RA. Najcesce se terapija sprovodi istovremeno jer medjusobno potenciraju svoja dejstva. To su nesteroidni antiinflamatorni lekovi, glukokortikoidi i posebna grupa lekova koja ima za cilj da promeni tok bolesti na bolje. SVI IMAJU NEZELJENA DEJSTVA!

Terapija akupunkturom

Glavna prednost terapije akupunkturom je u tome sto nema nezeljenih efekata. Kao takvu mozemo je koristiti kao zamenu za mnoge lekove cija stetna dejstva stvaraju jos vece probleme pacijentu koji ih koristi. Pored toga, valja napomenuti i to da nakon duzeg vremena koriscenja nekog leka organizam stvara rezistenciju na isti te su shodno tome potrebne vece doze kako bi efekat bio odrziv. Tu se pre svega misli na lekove protiv bolova. Upravo zato akupunktura predstavlja terapiju koja je pored fizikalne medicine i ostalih nefarmakoloskih vrsta terapija idealna za paciejnte sa reumatoidnim artritisom.

Kao sto sam u nekoliko proslih blogova napomenuo, akupunktura je odlicna za terapiju bola i u okviru toga ona nalazi veliku primenu kod raznih bolesti i stanja a medju njima je i reumatoidni artritis. Osim smanjenja bolova, akupunkturnom terapijom mozemo uticati i na smanjenje otoka, ukocenosti a ima i antidepresivni efekat. Akupunkturnu terapiju mozemo primenjivati i u aktivnoj (akutnoj) i u neaktivnoj (hronicnoj) fazi bolesti.

Akupunktura popravlja psihofizicko stanje u celini, sto nije ni malo beznacajna cinjenica uzimajuci u obzir da su pacijenti koju boluju od reumatoidnog artritisa u teskom opstem stanju usled jakih i cestih bolova. Pored bolova koji su ponekad svakodnevni, pacijenti imaju i odredjen stepen invalidnosti jer nisu u stanju da obavljaju do tada za njih rutinske poslove. Sve to ima uticaj na njihovo psihofizicko stanje pa su cesto depresivni, bezvoljni, tuzni, napeti… Akupunkturnom terapijom tako obuhvatamo sve aspekte koje uticu na stil zivota pacijenta a pritom nema nezeljenih efekata. Zbog toga se sve vise pacijenata sa reumatodnim artritisom opredeljuje za akupunkturu kao redovnu terapiju.

O nacinu primene akupunkture, mehanizmima njenog dejstva i efektima u raznim stanjima mozete procitati u nekom od proslih blogova. 

Za sve ostale informacije: 069/66-77-78 Dr Nikola Milenkovic. 

Dobrobiti masaze

Drevna indijska poslovica glasi da bolesti ne prilaze onom ko se masira svaki dan. Masaza je jedna od najpoznatijih metoda opustanja i lecenja. Rec masaza potice od arapske reci massa sto znaci dodir. Ona obuhvata niz razlicitih tehnika, ali bazira se na pritiskanju, lupkanju, istezanju i gladjenju misica i vezivnog tkiva razlicitim intenzitetom. Najpoznatije su svedska, sportska, shiatsu, aromaterapijska i ayurvedska masaza.

Kratka istorija masaze

Masaza je verovatno najstariji oblik lecenja. Primenjivala se u svim vremenima i narodima. Covek instiktivno trlja bolni i oteceni deo tela. Drevni kineski, indijski i egipatski rukopisi spominju kako su se masazom sprecavale i lecile bolesti i povrede. U Grckoj i Rimu se masaza koristila nakon sportskih aktovnosti, za brzi oporavak od bolesti, nakon kupnja i kod razlicitih tegoba poput astme, probavnih smetnji, pa i neplodnosti. U Evropi je veliki uticaj na popularizaciju masaze imao Svedjanin Per Henrik Ling, izumitelj svedske masaze. Danas se svedska masaza nudi u welness centrima i salonima za masazu svuda u svetu, a mnoge druge vrste masaze imaju korena upravo u njoj. Danas je opste prihvaceno da masaza ima veliku terapijsku vrednost. Hiljade ljudi sirom sveta koriste je kao izvrstan nacin ocuvanja zdravlja i dopunu pri lecenju.

Kako deluje masaza i kada je primenjivati

Masaza snazno deluje na zdravlje i raspolozenje, posebno ako se praktikuje redovno. Prikladna je za sve uzraste, a masirati se mozete i sami. Da bi se postigao zeljeni ucinak nije potrebno masirati celo telo. Istrazivanja pokazuju da cak devedeset posto bolesti nastaje zbog stresa. Masaza je odlican nacin da se oslobodite stresa, a uz primenu opustajucih etericnih ulja ucinak moze biti jos bolji. Masaza opusta telo psihicki i fizicki. Ako ste pod stresom priustite sebi kvalitetnu masazu-ona ce garantovano pruziti olaksanje. Odaberite vrstu masaze koja vam najvise odgovara. Masaza predstavlja odlicno resenje i kod problema sa nesanicom. Redovnom primenom ona podstice kvalitetan i dubok san. Najbolje je napraviti masazu celog tela, ali ako nemate vremena dovoljna ce biti masaza ledja ili stopala. Srcanim bolesnicima masaza je izuzetno korisna jer opusta, uspavljuje, snizava krvni pritisak, a uz to moze poboljsati i apetit i raspolozenje. Njom se ubrzava cirkulacija krvi, sto znaci da se dovodi vise kiseonika a odvodi vise stetnih materija. Masaza ublazava grceve i upale misica, poboljsava izdrzljivost i pokretljivost. Pre vezbanja izmasirajte misic koji ce vam biti najaktivniji. Nakon vezbanja masaza olaksava umor i iscrpljenost. Masaza pomaze i kod mrsavljenja. Ona podstice cirkulaciju i probavu, ubrzava izlucivanje toksina, stimulise metabolizam i limfni sistem, podstice bolje drzanje, jaca volju i odlicno deluje na kozu. Anticelulit masaza ucvrscuje tonus koze, pospesuje cirkulaciju i ubrzava gubitak masnih celija (adipocita) na kriticnim mestima. Masaza je jos korisna kod: bolova u ledjima, reume, artritisa, glavobolje, depresije, napetosti, umora, iscrpljenosti, oslabljenog imuniteta...

Primena etericnih ulja u masazi

Biljna i etericna ulja sastavni su deo opreme svakog salona za masazu. Ona daju masazi novu dimenziju, a njihovi mirisi mogu delovati opustajuce ili stimulirajuce.  Etericna ulja je uvek potrebno razjediniti u baznom ulju, pazljivo ih zatvarati i drzati na hladnom i tamnom mestu. Evo dejstva nekih od njih: bergamot-deluje kao prirodni antiseptik, pomaze kod depresije i akni. Ulje je fototoksicno sto znaci da nakon masaze ovim uljem ne smete kozu izlagati suncu. Eukaliptus-prirodni antiseptik, deluje stimulativno, pomaze kod kaslja, prehlade i bolova. Kamilica-deluje umirujuce, antidepresivno, pomaze kod glavobolje. Lavanda-prirodni je analgetik, deluje umirujuce, pomaze kod glavobolje i nesanice, podstice cirkulaciju. Neroli-deluje umirujuce, prirodni je afrodizijak, neguje suvu kozu. Ruza-prirodni je antiseptik, deluje umirujuce i antidepresivno. 

Moc dodira je blagotvorna. Priustite sebi ili vasim najmilijima kvalitetnu masazu u nasem salonu po najeftinijim cenama u gradu. Masaza je dar koji deluje na onog ko je prima, ali i na onog ko je daje. 

Rezervacije i info na br. tel.: 069/66-77-78

Akupunktura protiv bolova u ledjima

Bol u ledjima

Prema statistickim podacima preko 90% stanovnistva je u toku svog zivota osetilo bol u ledjima. Bol se najcesce javlja izmedju 20-40 godine zivota. Kod starijih osoba on je znatno intenzivniji. Najcesce se javlja u donjem delu kicme, iznenada i iz nepoznatih razloga. Razlikujemo akutni i hronicni bol. O akutnom bolu je rec kada bol traje manje od tri meseca, a sve preko toga spada u hronicni bol.  Bol se moze spustati niz nogu sve do pete. Ovo stanje se u zapadnoj medicini naziva lumbago (lumboisijalgija) i predstavlja sve veci problem modernog doba. Zasto je to tako?

Pre svega zbog povecanog vemena koje provodimo u sedecem (nepravilnom) polozaju, smanjene fizicke aktivnosti ili istegnuca i povreda misica u tom delu tela, koji nastaju usled povecanog fizickog napora ili rada u nepravilnom polozaju. Deformiteti kicmenog stuba (diskusa ili prsljenova), mogu biti jedan od uzroka kao i prekomerna telesna masa usled gojaznosti. Pored toga bol se moze javiti i usled degenerativnih promena u lumbalnom delu kicme. To su promene koje nastaju starenjem kicmenog stuba i njegovim sve vecim opterecenjem. Zbog opterecenja kicme, vremenom dolazi do promena na intervertebralnom (medjuprsljenskom) disku. Njegovo jezgro (nucleus pulposus) se susi, a na prstenu (anulus fibrosus), koji ga okruzuje, javljaju se pukotine. Pri naprezanju jezgro moze da prodre u pokotine prstena izazivajuci bol. Ovo su visegodisnje promene gde se kao zadnja faza moze javiti diskus hernija. Pri naglom pokretu moze doci do prskanaj prstena, jezgro se povuce i vrsi pritisak na korenove nerava ili redje na kicmenu mozdinu. Diskus hernija se najcesce (95%) javlja na najopterecenijem delu kicme, a to je izmedju cetvrtog i petog lumbalnog prsljena (L4-L5) i izmedju petog lumbalnog prsljena i sakralne kosti (L5-S1). Iako su starenje i osteoporoza najvazniji predisponirajuci faktori za nastanak ove bolesti, to ne znaci da se iskljucivo javljaju kod starijih ljudi, naprotiv, nacin zivota koji danas mladi vode, ucinio je da se sve ranije javljaju ovi problemi. Redji uzrok nastanka bola u ovom delu kicmenog stuba su zapaljenja, tumori i suzenja arterija. Kao sto vidite, izuzetno je tesko utvrditi uzrok nastanka lumbalnog sindroma upravo zbog velikog broja mogucih uzrocnika I to je jedan od problema sa kojim se lekari srecu pri postavljanju dijagnoze.

Prevencija

Za prevenciju nastanka ovakvih problema potrebno je pre svega promeniti neke zivotne navike. Lose, odnosno nepravilno sedenje, je jedan od uzroka na koje mozemo uticati. Pri sedenju kicmeni stub treba biti prav. Ovo lako mozete ispraviti koriscenjem naslona. Ne dozvolite sebi da pri sedenju zauzimate “oblik kifle” vec povucite zadnjicu maksimalno do naslona i svoja ledja prislonite na isti a grudi izbacite unapred. Time cete smanjiti opterecenje kicmenog stuba a i lepse izgledati za one koji vas posmatraju sa strane.

Sledeca stvar koja je jako vazna a koju mnogi zanemaruju jeste zagrevanje. Pre svakog fizickog napora treba uraditi par vezbica, malo istegnuti misice i “podici radnu temperaturu’. Time cete smanjiti rizik od istegnuca i povreda misica.

Pored toga, treba obratiti paznju na jacanje ledjne muskulature. Za to su najednostavniji i najlaksi ledjni, odnosno, zadnji trbusnjaci. Desetak dnevno bice sasvim dovoljno da ledjni misici budu spremni da podupiru vasu kicmu i u starosti. 

Sto se tice istezanja, ono produbljuje i jaca misice, smanjuje pritisak na kicmeni stub tj. diskove i zglobove i samim tim sprecava nastanak problema. Evo par prakticnih saveta, odnosno vezbi koje mozete koristiti:

“Otvorite” kukove

Istegnite misice od donjeg dela ledja do bedrene kosti. Sedite na rub stola, klupe ili kreveta. Potom legnite na ledja i uhvatite kolena, celi donji deo ledja treba biti u dodiru sa podlogom. Privucite levo koleno obema rukama prema stomaku i ispruzite desnu nogu da slobodno visi. Drzite tako 10 sekundi uz lagano gibanje. Ponovite, a zatim se prebacite na drugu nogu. Uradite dva seta ovih vezbi na svakoj strani. Ukupno 80 sekundi.

Istezanje sa strane

Cilj su misici donjeg dela ledja koji se protezu od vrha kukova do rebara. Legnite na pod na desnu stranu, oslonite se na podlakticu. Savite levu nogu I priblizite je koliko god mozete stomaku bez pomicanja donje noge. Levo stopalo neka bude na podu. Polako podignite gornji deo tela, tako da desna ruka bude ravna. Stanite kad osetite blago zatezanje na desnoj strani struka. Napravite dva seta na svakoj strani. Ukupno 80 sekundi.

L stav

Istegnite misice zadnjice I kuka. Stanite pred povrsinu koja je u visini kukova. Podignite desno koleno I clanak tako da budu na povrsini. Noga treba formirati oblik L I biti u ravni sa kukom. Savite donji deo ledja i nagnite gornji deo tela prema napred. Napravite dva seta sa svakom nogom. Ukupno 80 sekundi.

Kao sto vidite, 4 minuta dnevno je potrebno izdvojiti. U starosti, vasa kicma bice vam zahvalna za tih 4 minuta!

Terapija akupunkturom

Bol u donjem delu ledja je najcesci problem zbog kojeg se pacijenti opredeljuju za akupunkturu. Dobra vest je ta da se i akupunktura pokazala kao najbolja terapija za pacijente sa ovim tegobama. Medjutim, odmah treba napomenuti da akupunktura nije nikakva carobna, a jos manje svemoguca terapija. Kao i svaka druga terapija postize dobre rezultate samo u slucajevima gde je na temelju dobrog dijagnostickog postupka postavljena puna indikacija za njenu primenu i to ne samo na temelju tradicionalne kineske medicine, vec i po principima savremeneih medicinskih saznanja. Primenjuje se zasebno ili u kombinaciji sa drugim tretmanima,najcesce masazom, kada daje i najbolje rezultate. Ono sto pacijent mora znati jeste da se akupunkturom u ovom slucaju ne leci uzrok, vec posledicu. Primarni problem zbog koga je bol i nastao, bilo kakve da je prirode idalje postoji, a akupunkturnim tretmanom delujemo na smanjenje bola i olaksanja trenutnog stanja pacijenta. Naucno su dokazani mehanizmi preko kojih akupunktura smanjuje bol i donosi olaksanje, a kasnije su obavljene i mnoge studije koje su potvrdile blagotvorna dejstva akupunkture pri ovakvim stanjima. Ako se uzme u obzir da vecina analgetika ima nezeljenje efekte, da kortiko preparati u ovim stanjima nemaju sem simptomatskog nikakav terapijski efekat a da pritom izazivaju mnoga nezeljena dejstva, lekove u vidu tableta i injekcija treba uzimati kao pomocno sredstvo. Akupunktura je terapija izbora. 

Kako akupunktura deluje? 

Akupunktura predstavlja metodu lecenja zabadanjem specijalnih iglica u odredjene akupunkturne tacke na nasem telu. Prema tradicionalnoj kineskoj medicini postoji preko 2000 ovakvih tacaka. One su povezane putevima (meridijanima) kroz koje se krece energija (Qi). Stimulacijom odredjenih tacaka ponovo se uspostavlja protok te energije kroz meridijane u kojima je doslo do zastoja. Time se odklanjaju nastale tegobe i organizam vraca u ravnotezu. Pored toga, istrazivanja Svetske Zdravstvene Organizacije dokazala su da se stimulisanjem odredjenih tacaka odpustaju hemiske supstance koje imaju, izmedju ostalog, i analgetska dejstva (bradikinin, supstanca p, neuropeptidi, beta endorfin, enkefalini). Npr. stimulacijom odredjenih akupunkturnih tacaka, iz hipotalamusa se oslobadja beta-endorfin, supstanca mnogo jaca od morfijuma, koja koci percepciju bola u mozdanim celijama, vezujuci se za receptore za bol. Time zaustavlja prenos osecaja bola u mozak i pacijent vise ne oseca bol. Istrazivanja sprovedena na eksperimentalnim zivotinjama dokazala su da se usled odstranjivanja hipofize ovaj efekat gubi. Samim tim dokazani su mehanizmi dejstva akupunkture, odnosno teorija biohemijskih posrednika. Pored ove teorije, postoje jos naucnih dokaza o efektima akupunkture. Jedan od mehanizama dejstva je i "kapija efekat" koji se zasniva na saznanjima moderne medicine da se osecaj bola prenosi sporim (debelim) mijelinskim vlaknima. Stimulacijom akupunkturne tacke aktiviraju se tanka (brza) mijelinska vlakna kojima se prenose impulsi do zadnjih rogova kicmene mozdine i onemogucava se dejstvo sporih vlakana. Time se pravi blokada prenosa nervnih impulsa do visih delova kicmene mozdine i zaustavlja prenos osecaja bola. 

Kako izgleda tretman?

Pre svega treba napomenuti da akupunkturni tretman sproveden od strane obucenog lekara specijaliste akupunkture (akupunkturologa) nema nezeljenih dejstva, potpuno je bezbolan i u potpunosti prirodan. Tretmanom ne stvaramo novu energiju vec samo uspostavljamo protok u meridijanima gde je doslo do zastoja vec postojece energije. Trajanje tretmana je 30 minuta i sprovodi se u ordinaciji specijalno opremljenoj za tu vrstu terapije, sa iglicama koje su sterilne i specijalno namenjene za ovaj vid lecenja. 

Moja iskrena preporuka za sve koji imaju problema sa kicmom i kao posledicu toga trpe bolove je da probaju tretman akupunkturom i uvere se u uspeh ovog vida lecenja koji se primenjuje hiljadama godina unazad. 

Dijagnostika jezika prema tradicionalnoj kineskoj medicini

Dijagnostika predstavlja proces koji vodi do dijagnoze bolesti. I zapadna i tradicionalna istocna medicina se u potpunosti slazu u pogledu toga da je dijagnostika, odnosno pravilno postavljanje dijagnoze, osnova za dobro lecenje. U procesu postavljanja dijagnoze lekar se rukovodi simptomima i znacima bolesti. Simptomi bolesti predstavljaju tegobe koje bolesnik sam oseca, odnosno primecuje, dok znakove bolesti lekar sam uocava na pacijentu. Proces dijagnostike se sastoji od dijagnostickih metoda u koje spadaju anamneza, inspekcija, palpacija, auskultacija i ostale dijagnosticke metode. Cilj dijagnostickih metoda je dobijanje korisnih informacija o tome sta se desava u organizmu, sta je uzrokovalo bolest, sta se moze uciniti da se problem resi i kakve su sanse za uspeh.
Dijagnosticke metode koje smo naveli u tradicionalnoj kineskoj medicini imaju mnogo vece znacenje nego laboratorijske pretrage, ali se su sustini ne razlikuju od istih metoda u zapadnoj medicini te ih zato necu opsirnije opisivati. Medjutim, inspekcija jezika ima posebno mesto u dijagnostici i zajedno sa palpacijom pulsa predstavlja osnovu za postavljanje dijagnoze u tradicionalnoj kineskoj medicini. Ono sto jezik cini tako mocnim dijagnostickim "sredstvom" jeste cinjenica da sadrzi vodu, elektrolite, sluz i enzime i kao takav je veoma osetljiv organ ciji se izgled menja uporedo sa odredjenim fizickim promenama u organizmu. Zbog toga cemo dijagnostiku jezika malo vise predstaviti.
Osnovni koncept tradicionalne kineske medicine jeste da postoji korespodencija izmedju razlicitih delova tela, odnosno da se zdravlje odredjenih organa reflektuje na odgovarajucim mestima na telu (jezik, koza, usna skoljka, lice...). Kanali kojima protice energija (meridijani) nastaju u unutrasnjim organima i na svom putu (neki direktno, neki preko kolaterala) stizu do jezika. Tako se zdravlje nekog organa reflektuje na specificnoj regiji jezika kroz koju protice njemu odgovarajuci kanal. Osim toga, unutrasnji organi su i svojim fizioloskim funkcijama vezani sa jezikom, pa jezik odrazava i opste stanje organizma.
Za postavljanje dijagnoze pacijent ne treba da jede pre pregleda (da ne pije kafu, sok od borovnice, cvekle). Najbolje je pregled raditi ujutru. Pri inspekciji jezika gledamo telo jezika, velicinu, boju, oblik, pokretljivost i prekrivac jezika, gde uocavamo boju i kvalitet. Topografski, posmatramo da li spostoje odredjene promene, jer je poznato da svaki deo jezika odgovara odredjenom podrucju tela. Na donjoj strani posmatramo jezicne vene.
Da bi smo trazili neke patoloske znake na jeziku prvo moramo znati kako izgleda zdrav jezik. Zdrav jezik je vlazan i ruzicaste (bledo crvene) boje, misicav i bez tragova otisaka zuba ili dislokacija, sa veoma tankim belicastim prekrivacem kao znakom odgovarajuce sekrecije pljuvacke.
Prva stvar koju uocavamo kao patoloski znak pri inspekciji jezika jeste boja. Kao sto sam rekao, ruzicasta boja je normalna. Ukoliko je jezik bled (svetliji nego normalno) to je znak sindroma hladnoce, anemicnosti, deficita Yanga (slabost vitalne energije) odnosno relativnog ekscesa Yina. Pacijent je obicno slab, ima problema sa nedostatkom energije, cesto je umoran, navodi da "vise spava a manje je odmoran".  Uko

Ukoliko je boja intenzivnija, jace crvena nego obicno, to znaci da se negde u telu dogadja porast temperature (vruc sindrom). Imamo eksces vatre, odnosno eksces Yanga-relativni deficit Yina. Pomenuta toplota moze znaciti upalu, infekciju ili hiperaktivnost nekog od organa ili cak vise njih.
Ljubicast jezik oznacave eksces vatre-eksces Yanga- deficit Yina. Posredi su gubitak tkivnih tecnosti pri septikemiji, gnojne akutne infekcije, zatim moze biti hronicni nefritis i otroficni gastritis. treba obratiti paznju ukoliko na odredjenom delu jezika postoje ljubicaste mrlje. To predstavlja stagnaciju krvi u organu koji topografski pripada tom delu jezika.
Postoji jos i jezik grimizne boje (izrazito crvena), koji se moze videti kod ekstremno vrucih sindroma. Obicno su to visoko febrilna stanja (visoka temperatura). Moze se videti i pri zastoju u plucima, hipoksiji.

Oblik jezika, takodje, moze ukazivati na neka stanja u organizmu. Tako npr. grub (star) jezik  predstavlja vruce i jake bolesti gde je "toplota pokupila svu vlagu". To su obicno hronicne bolesti i febrilna stanja. Nezan jezik predstavlja slabije i hladne bolesti (jin). Otecen jezik je znak poremecaja metabolizma tecnosti predstavlja patolosku vlagu.

Tanak jezik suprotno njemu predstavlja deficit Qi-ja, Yina i krvi. Ispucao jezik predstavlja ekscesivnu toplotu (puno Yanga istrosilo Yin). Crven i ispucao-isparila telesna vlaga, a bled i ispucao-deficit krvi. Jezik sa prominentnim papilama predstavlja nakupljanje patoloske toplote (visak Yanga). Otisci zuba na jeziku predstavljaju slabost slezine i skoro uvek idu u kombinaciji sa tankim jezikom.

Pokretljivost jezika:
Mlitav jezik- jake, teske bolesti.
Krut jezik- vruce bolesti, egzogenog porekla.
Drhtav jezik- vruce bolesti, egzogenog porekla, teza forma.
Kriv jezik- bolesti jetre. Uticaj vetra. Apopleksija.
Prekrivac jezika normalno je ravnomerno rasporedjen, ni presuv ni prevlazan, belicaste boje. Debljina i boja prekrivaca ili pak nedostatak istog moze imati razlicito znacenje. Kada prekrivac postane zadebljan i neprijatan, to ukazuje da je imunitet oslabljen bilo gljivicnom (Candida) bilo nekom bakterijskom infekcijom. Ukoliko je prekrivac beo i u debelom sloju ukazuje na spoljasne i hladne bolesti. Obicno je to bakterijska infekcija ili upala koja ima veze sa nekom autoimunom bolescu. Zuta boja prekrivaca ukazuje na unutrasnje vruce bolesti. Dok je siva obavezno pokazatelj iste. Pored boje razlikujemo i kvalitet prekrivaca. Ukoliko je prekrivac debeo- to ukazuje na tesku bolest, prodrlu u unutrasnjost organizma. Jako vlazan- patoloska vlaga. Jako suv- patoloska vrucina. Mastan- tezi oblik patoloske vlage. Truo- dispepsija, lose varenje.

I na kraju, pozabavicemo se topografijom jezika, odnosno projekcijom odredjenih organa na odredjene delove jezika cime mozemo ustanoviti koji je sistem ili organ pogodjen bolescu.
Vrh jezika- odgovara zoni lementa vatre. Srce i tanko crevo se tu oslikavaju. Sve eventualne promene na vrhu jezika ukazuju na probleme ova dva organa.
Bocne strane jezika- odgovaraju elementu drvo. Tragovi zuba na bocnim stranama oznacavaju energiju koja je u zastoju u mrezi jetre. Plavkasto-zelena boja ili ljubicasta boja u ovoj regiji zajedno sa tamnim tackama, mogu predstavljati ozbiljan problem bilo sa jestrom ili slezinom i zucnom kesom.
Prednje srednja trecina- predstavlja zonu elementa metala sto odgovara respiratornom sistemu, kao i imunosistemu. Crvenilo u ovoj oblasti ukazuje na respiratornu infekciju a bledilo na oslabljen imuni sistem. 

Centar jezika- predstavlja polje refleksije stomaka, slezine i pankreasa. Problemi u sistemu za varenje najcesce se tu oslikavaju. Suptilne promene na ovom delu mogu predstavljati moguce probleme koji se jos nisu klinicki ispoljili pa se u tom slucaju moze savetovati pacijentu da preventivno obrati paznju na rad ovih sistema. 

Zadnji deo jezika- predstavlja element vode. Samim tim prikazuje stanje bubrega i mokracne besike. Tu treba obratiti paznju na boju i zadebljanje. Zuta boja sa debelim zadebljanjem obicno ukazuje na mokracnu infekciju.

 

Nase telo nam na razne nacine salje signale kada nesto nije uredu. Nekada na vreme uoceni ti signali mogu predstavljati kljucnu ulogu u lecenju ali njih moze primetiti samo i jedino pacijent. Kada pacijent dodje kod lekara u mnogim slucajevima bolest je vec uveliko uznapredovala i mora se leciti. Mnogo laksi, bolji i za pacijenta bezbolniji nacin jeste prevencija, zato osluskujte i gledajte svoje telo, pratite znakove koje vam salje o stanju vaseg organizma i na vreme dodjite kod lekara. 

Akupunktura u sluzbi mrsavljenja

Akupunktura predstavlja pomocnu metodu pri lecenju gojaznosti. Uspeh terapije najvise zavisi od zelje i aktivnosti samog pacijenta. Promena nacina zivota i ishrane su neophodni. Vazno je jesti manje a kvalitetnije i vise se kretati. Akupunktura u tome pomaze suzbijanjem osecaja gladi i negativnih propratnih pojava mrsavljenja kao sto su umor (povecava energiju u organizmu), nervoza (deluje i na "glad iz glave"), zatvor (poboljsava varenje). Radi se onoliko terapija koliko je potrebno da bi se postigla zeljena tezina, sa odredjenim pauzama. 

Gojaznost-bolest modernog doba

Gojaznost je hronicno oboljenje koje podrazumeva uvecanje masne mase tela u meri koja dovodi do narusavanja zdravlja i mnogobrojnih komplikacija kao sto su secerna bolest, povisen krvni pritisak, oboljenja kardiovaskularnog sistema, pojava kamena u zuci, ostecenje kostano-zglobnog sistema, arterioskleroza. Kao takva, predstavlja bolest modernog doba. Redje je uzrokovana metabolickim poremecajima a mnogo cesci uzroci su los nacin zivota, losa ishrana, smanjena fizicka aktivnost (posebno kod dece) i mnogi drugi faktori uticu na sve veci broj gojaznh ljudi kako kod nas, tako i u industrijski razvijenim zemljama sveta. Upravo iz ovih razloga, mnogi sa pravom smatraju da je gojaznost jedna od vodecih bolesti danasnjice. Statistika pokazuje da je trenutno vise od polovine razvijenog sveta gojazno. Ono sto je zaista zabrinjavajuce je da je sve vise mladih osoba koje imaju problema sa viskom kilograma. Do puberteta podjednako se javlja medju polovima a kasnije cesce kod zena. Iako zvuci paradoksalno, cini se sada, kada smo zakoracili u 21. vek, gubitak kilograma nikada nije bio tezi.  

Razlozi nastanka gojaznosti su genetski faktori i faktori spoljasnje sredine. Genetika je vrlo vazna i ona je odgovorna za postojanje predispozicije za nastanak gojaznosti. Druga polovina, koja deluje kao okidac su spoljni faktori. Nasi geni se nisu promenili u poslednjih nekoliko godina, a prevalenca gojaznosti u mnogim evropskim zemljama u poslednje dve decenije je dva puta veca u odnosu na tadasnji period. Dakle, jasno je da rast prevalence nije posledica izmene gena, vec promena u nacinu zivota. Krecemo se mnogo manje, a definitivno konzumiramo i suvise energetski bogatu hranu. Znaci, unos hrane bogate mastima, visoko kaloricne namirnice i sve manje i manje pokretljivosti, glavni su razlozi za nastanak epidemije gojaznosti sirom sveta. Zato je moramo zaustaviti i spreciti njeno sirenje. Neophodno je preduzeti neke korake kao bi se zaustavila gojaznost, jer to je problem celog drustva, a ne samo medicinskih radnika. 

Kako spreciti gojaznost?

Prvenstveno promenom nacina zivota i ishrane. Promena nacina zivota podrazumeva vise fizicke aktivnosti. Moramo vise vremena posvetiti vezbanju, trcanju ili samo setnji koja je od izuzetnog znacaja ne samo za sprecavanje gojaznosti vec i mnogih drugih bolesti. Vreme koje provodimo u sedecem polozaju (bilo da je to posao ili zadovoljstvo) treba smanjiti na najmanju mogucu meru. Sto se tice ishrane, prvenstveno navike kao sto su "brza hrana" moramo izbaciti iz naseg zivota. U modernom dobu, upravo je to jedan od glavnih spoljasnih faktora koji dovode do gojaznosti. Umesto toga trebamo povecati unos namirnica bogatih skrobom (crni hleb, palenta, pirinac, krompir), povecati unos svezeg voca i povrca, sto vise unositi mahunarke, boraniju, grasak, pasulj (one se smatraju zdravim namirnicama). Nikako ne treba zaboraviti ribu, i to "masnu ribu" kao sto je plava riba, bakalar, sardina, tuna... Sve one bogate su omega 3 masnim kiselinama, koje los holesterol pretvaraju u dobar. Treba smanjiti unos losih masti konzumiranjem posnog mesa, teletine, junetine, divljaci. Smanjiti unos secera, narocito belog! Smanjiti unos soli. Redovno uzimati tecnost (2-2,5l vode na dan). Vodu piti izmedju i nakon obroka. Voditi racuna da jedete cesce a manje (5 obroka dnevno). Zvakati polagano hranu koja ne bi trebalo da bude ni previse vruca ni hladna. Drzite se zlatnog pravila: "Umeren u jelu, lekar si i sebi".

Akupunktura u sluzbi mrsavljenja

Prvo treba naglasiti jednu bitnu stvar. Akupunktura kod mrsavljenja predstavlja pomocnu terapiju, odnosno pomocno sredstvo pri mrsavljenju. Od ubadanja iglica niko nece smrsati ali ce mu svakako akupunktura u mnogome pomoci u tome. Osnovna filozofska teza tradicionalne kineske medicine lezi u tvrdnji da zdravlje rezultira iz pravilnog odnosa sklada na relaciji jin-jang i normalnog neometanog kruzenja "vitalne energije" (kinezi je nazivaju qi). Kada dodje do narusavanja odnosa, odnosno dizbalansa u telu, aplikacijom igala u odgovarajuce akupunkturne tacke na odgovarajucim kanalima organizam se vraca u stanje ravnoteze, odnosno uspostavlja se ponovni protok energije. Pored tacaka na telu, kod tretmana gojaznih osoba, koriste se tacke i na usnoj skoljci (aurikuloakupunktura). Bitno je naglasiti da akupunktura kao metoda pomoci pri mrsavljenju deluje na fizioloski nacin, bez unosa stranih supstanci u organizam i zato nema nikakvih nuspojava. Dakle, stimulacijom odredjenih akupunkturnih tacaka deluje se na centre za sitost i glad u hipotalamusu i na neke funkcije organa koji uticu na metabolizam i osecaj gladi. Npr. stimulacijom odredjenih tacaka mozemo da smanjimo kontrakcije zeluca i lucenje zeludacne kiseline. Zatim, mozemo pojacati izlucivanje tecnosti iz tkiva kod osoba sklonih oticanju i ubrzati metabolizam pacijenta. Pored toga, delovanjem na odredjene meridijane poboljsavamo varenje i resava se problem zatvora. Ovim pristupom smanjuje se "glad iz stomaka", a takodje mozemo delovati i na "glad iz glave" koja cesto diktira da se jede i kada nema osecaja gladi. Cilj terapije je uspostavljanje energetske ravnoteze u telu. 

Dakle, da sumiramo. Akupunktura predstavlja pomocnu metodu pri lecenju gojaznosti. Uspeh terapije najvise zavisi od zelje i aktivnosti samog pacijenta. Promena nacina zivota i ishrane su neophodni. Vazno je jesti manje i kvalitetnije i vise se kretati, a akupunktura u tome pomaze suzbijanjem osecaja gladi negativnih propratnih pojava mrsavljenja kao sto su umor (povecava energiju u organizmu), nervoza (deluje i na "glad iz glave"), zatvor (poboljsava varenje). radi se onoliko terapija koliko je potrebno da bi se postigla zeljena tezina, sa odredjenim pauzama. Radi se o onoliko terapija koliko je potrebno da bi se postigla željena težina, sa određenim pauzama. 

Pravilno disanje za bolje zdravlje

Od davnina je uoceno da pravilno disanje coveka ima mnoge prednosti za njegovo zdravlje i fizicku aktivnost. Nije tajna da su mnogi sportisti, tek kada su resili problem sa disanjem napravili sebi zavidne karijere. Medju njima je npr. i nas najpoznatiji sportista Novak Djokovic. Pravilno disanje je stvar vezbe, odnosno procesa ucenja. Beba u kolevci diše mirno, duboko i ujednačeno. Svako dete zna da diše. To je nešto što naprosto znamo. Naučnici, međutim, tvrde da to baš i nije sasvim tačno. Dve trećine odraslih osoba vremenom izgubi ovu sposobnost. Umesto iz stomaka, oni dišu iz grudi, zbog čeka se lako zamaraju i gube dah. To je problem vecine ljudi koji se najcesce javlja zbog brzog i neurednog nacina zivota, upotrebljavajuci samo 30-40% pluca. Mozak je organ koji treba tri puta vise kisonika od svih ostalih organa i ako ne dobije dovoljno kiseonika, pocinje da ga crpi iz ostalih organa. Zato su mnogi ljudi danas iscrpljeni na fizickom i mentalnom nivou. 

Oni koji se bave jogom ili pevaju u horu znaju koliko zdravo i blagotvorno može da bude pravilno disanje. Zdravlje se odnosi na skladno funkcionisanje tela, uma i duha, te harmonicnog protoka unutrasnje energije (kinezi je nazivaju qi). Statistike pokazuju kako 50% zdravlja zavisi od nacina zivota. Bolest, hronican umor i depresija se javljaju zato sto ne znamo kako funkcionisu osnovne sile u nama i nemamo ispravnu edukaciju o tome kako se kvalitetno mozemo napuniti energijom koja se nalazi svuda oko nas. Potrebno je da naučite samo tri vežbe kako biste ovladali tehnikom pravilnog disanja. Imajte, međutim, na umu da je potrebna određena doza discipline pre nego što primetite prve rezultate. Da biste zaista usvojili ovu tehniku neophodno je da radite ove vežbe nekoliko nedelja.

Smirivanje

Ova vežba je osnova uspeha. Najbolje je da je radite uveče u krevetu. Lezite na leđa, a šake stavite na donji stomak. Sada pet minuta dišite duboko i polako. Osetite kako vam se stomak podiže i spušta. Pustite telo da samo pronađe ritam disanja, a vi vaš mir. Ovu vežbu možete da radite i dva puta dnevno u ležećem ili sedećem položaju.

Upijanje energije

Posle nekoliko dana navići ćete se na duboko disanje iz stomaka. Na redu je sledeći korak: širenje grudnog koša. Stanite pravo, zauzmite blago raskoračni stav, a noge u kolenima malo savijte. Sada lagano pružajte ruke prema plafonu, a dok to radite udišite vazduh. Zatim pustite ruke da padnu i pri tom brzo i glasno izdahnite. Na taj način ćete se brzo napuniti energijom. Uradite vežbu deset puta, dva puta dnevno.

Brzo neutralisanje stresa

Udahnite duboko, osetite kako vam se stomak podiže, a grudni koš širi. Sada ste "naoružani" da disanjem efikasno oterate stres i ljutnju - svaki put kada osetite potrebu za tim.

SOS trik: Pet puta udahnite duboko, a zatim izdahnite. Uživajte u osećaju da zaista možete do kraja da izdahnete vazduh. Duboko, umirujuće disanje sada dolazi samo od sebe. Ova tehnika disanja snižava nivo hormona stresa u organizmu.

Za one koje vole jogu,jutro i sunce idealnu kombinaciju disanja, vezbi i "punjenja energijom" predstavlja vezba "pozdrav suncu". 

Ukoliko pravilno vezbate i budete dovoljno posveceni ovom treningu ubrzo cete uvideti prednosti pravilnog disanja. Srecno!

Istorijski razvoj akupunkture

Da bi pravilno shvatili i procenili sadasnje stanje i vrednost akupunkture, potrebno je ukratko se upoznati sa istorijskim razvojem ove drevne kineske medicinske discipline. 

Akupunktura je starokineska metoda lecenja pomocu igala koje se zabadaju u odredjene tacke na kozi. Najstariji pisani podaci o akupunkturi nalaze se u delu "Zuti imperator" 2696-2598. p.n.e. sa naslovom "Huangdi nei ching" (Medicinski kodeks), koje je napisao oko 475-221. p.n.e. Shuo-Wenn. Veliki deo ove knjige posvecen je fiziologiji i patologiji visceralnih organa i kanala, akupunkturnim tackama, indikacijama i kontraindikacijama za akupunkturu i moksibustiju. Metoda je dobila naziv od evropskih misionara koji su posetili Kinu krajem XVI i pocetkom XVII stoleca i prvi izvestili u Evropi o lecenju na kineski nacin. Sama je rec latinskog porekla (acus=igla, pungare=ubadati,zabadati). 

Na osnovu iskopina orudja i drugih tragova moze se zakljuciti da se akupunktura praktikovala i ranije pre nego sto o tome imamo pisane tragove. Ziveci u relativno zaostalim prilikama i vodeci stalnu borbu sa prirodom, ljudi tog doba su primetili da neka oboljenja ili neki telesni bolovi izcezavaju posle slucajnog uboda trnom ili nenamerne posekotine kamenom, odnosno posle opekotine. Zato su, u cilju smanjenja bolova i ecenja razlicitih oboljenja, stimulisali izvesne tacke, odnosno bolne delove povrsine tela, ostrim delovima kamena. Ovo kamenje su nazvali Pien chin-kamena igla. Nacin njihove primene opisan je u " Shuo wen chie chi" (Analiticki recnik karaktera), koji potice iz vremena dinastije Han(206 p.n.e.-220 n.e.) i predstavlja najprimitivniji metod akupunkture. pored toga, stari Kinezi su dosli do znanja da bolovi nestaju i ako se zagrevaju odredjene tacke na povrsini tela. ove intervencije ubodom i zagrevanjem su jedan vid spoljasnje terapije i predstavljaju ranu fazu akupunkture i moksibustije. U kasnijem periodu su upotrebljavane igle od bambusa i kosti. 

Arheoloska istrazivanja otkrila su da su u bronzano doba koriscene igle od metala. Tako su za vreme dinastije Shang-Yin upotrebljavane metalne igle u vidu "igala sa devet oblika" nazvanih Chiu chen. Metalne igle su ubadane u odredjene tacke na kozi najpre povrsno, a zatim i dublje u potkozna tkiva. 

U toku dalje upotrebe akupunkture sticana su klinicka iskustva koja su se prenosila generacijama, a odredjene akupunkturne tacke dobile su svoje nazive i klinicke indikacije. Ovo je ucinjeno za vreme Zapadnih i Istocnih Tsin dinastija (265-420. god.). U knjizi i z tog perioda Chen Chiu Chia Yi Ching vidi se da su jos tada utvrdjeni tacni nazivi kanala i akupunkturnih tacaka, kao i njihove lokalizacije. U istoj knjizi opisane su osobine pojedinih tacaka, indikacije za njihovu stimulaciju i metodologija akupunkture i moksibustije. 

U vreme dinastije Tang (618-907. god.) lekar Sun Szu-Miao razradjuje ideju lokalnog bola i postavlja pravilo "ubodi gde postoji osetljivost". Na osnovu tog pravila, u kasnijem razvoju akupunkture su osetljiva mesta predstavljala akupnkturne tacke AH SHI. Ovo je i danas jedan od vaznih principa kod izbora akupunkturnih tacaka u terapiji. U daljem razvoju, od velikog je znacaja osnivanje fakulteta za akupunkturu i moksibustiju pri Imperijalnom medicinskom koledzu za vreme ove dinastije. 

U kasnije periodu (dinastije Sung, Kin i Yuan;960-1368. god.) od istorijskog znacaja za razvoj akupunkture je knjiga Tong Chen Shu Hsue Chen Chiu Tu Ching (Rucna ilustracija akupunkturnih tacaka prema bronzanim figurama) koju je napisao Wang Wei-Yi. U ovom delu opisano je 657 akupunkturnih tacaka na covecjem telu, rascisceni su pojmovi o akupunkturnim tackama i njihovoj lokalizaciji, kao i o distribuciji povrsnih kanala. Tako da ovaj period predstavlja "zlatno doba" akupunkture i moksibustije u staroj Kini.

Vec su tradicionalni kineski lekari primetili da ubodom igle u odredjene tacke na povrsini tela  pacijenti dobijaju senzacije u vidu bolne osetljivosti, tezine, trnjenja, i obamrlosti. Ove senzacije su nazvane Techi tj. "normalna reakcija akupunkture". Danas su ove senzacije poznate kao Ching Lo-fenomen ili "ubodna reakcija".

Razvoj akupunkture je bio nesmetan sve do kraja dinastije Ming (1368-1644. god.). Za vreme dinastije Ching (1644-1912. god.) i vladavine Kuomintanga, akupunkturi nije bilo posveceno dovoljno paznje. Medjutim, ona se i dalje upraznjavala u narodu od strane narodnih lekara, prakticara, tako da za poslednjih 2500-3000. godina nije pretrpela gotovo nikakve promene. Stvaranjem NR Kine a posebno od 1958. godine, akupunktura je nasla siroku primenu, ne samo u terapeutske svrhe kod tretiranja raznih patoloskih stanja, nego i kod anestezija kod hiruskih zahvata. 

Danas u NR Kini postoje 32 fakulteta za tradicionalnu kinesku medicinu, kao i mnoge druge ustanove koje se bave ne samo klinickom primenom akupunkture vec i naucnoistrazivackim radom. Danasnje studije medicine traju cetiri godine i postoje skolovani lekari iskljucivo za tradicionalnu medicinu (oko 400000 registrovanih specijalista). Na celu ovih ustanova stoji Akademija za tradicionalnu kinesku medicinu u Pekingu, a i u svim ostalim vecim centrima Kine, postoje instituti za tradicionalnu kinesku medicinu, gde se paralelno izucava kineska i zapadna medicina, sto je doprinelu razvoju novih metoda lecenaj akupunkturom. Osim toga iz ove oblasti su objavljeni mnogi klinicki i eksperimentalni radovi koji predstavljaju veliki doprinos, posebno na polju razjasnjenja mehanizma akupunkturne analgezije. 

U okviru strategije "Zdravlje za sve do 2000" Svetska zdravstvena organizacija usvojila je 1991. godine "Program za tradicionalnu medicinu" u cilju njene integracije sa savremenom medicinom. Na X kongresu Svetske federcije akupunkture (WFAS), koji je odrzan septembra 1993. godine u Pekingu, istaknuto je da se akupunktura primenjuje danas u preko 140 zemalja i da, dok su indikacije 1950. godine iznosile oko 200, tada su prosirene na oko 800 razlicitih oboljenja sa vise od 40% dobrih rezultata.